Za grupu The Lemonheads sam prvi put čuo po objavljivanju njihovog trećeg albuma Lick (1989). Kolega sa razmene ploča u SKC-u mi je ponudio ploču, koja se njemu očigledno nije dovoljno dopala, jer nije bila dovoljno hard-core. Stigavši kući slušao sam je više puta i zaljubio se u The Lemonheads. Svaki novi album dočekao sam sa oduševljenjem i smetala mi je duga pauza koju je Evan Dando načinio posle albuma Car Button Cloth (1996). Solo album Baby I'm Bored (2003) mi je ulio nadu u uskrsnuće benda, što se i desilo 2006. godine kada je objavljen istoimeni The Lemonheads (2006). Drugi su bili osrednje oduševljeni, meni se sviđao.
Prošlogodišnji "Jelen festival" me je raspametio sa line-up-om: The Stooges, Dinosaur Jr. i The Lemonheads!
Prva dva benda su sve prisutne oduševili svojim nastupima.The Lemoheads, koje sam toliko željno očekivao, ostavili su me zbunjenim.Tokom celog koncerta sam pevao sa Evanom Dandom, rizikujući svoje tada narušeno zdravlje(!), na zgražavanje mojih drugara.
Grupa je odlično svirala, no Evan nije baš blistao, ni glasom ni ponašanjem na sceni. Pojedini delovi koncerta su bili briljantni, ali posle toga bi dolazili mlaki i zbunjujući momenti. Otišao sam sa koncerta prilično zbunjen.
Nepredvidivost Evana Danda, vođe i srca grupe The Lemonheads, sprečila ga je da bend postane mega popularan (droga,piće, problemi sa glasom itd) nastavila se i dalje.
Izdavanje albuma Varshons (iskrivljeno od "Versions") predstavlja iznenađenje i pokazuje jednu zanimljivu stranu benda. Naime,  The Lemonheads su uvek snimali vrlo dobre verzije
pesama drugih autora ("Luka" Suzanne Vega, "Brass Buttons " Grahama Parsonsa, "Different Drum "Mikea Nesmitha, ceo EP "Favourite Spanish Dishes", "Frank Mills" iz mjuzikla "Hair", "Mrs.Robinson" Simona and Garfunkela). Koristeći trake koje mu je snimao čuveni Gibby Haynes ("Butthole Surfers"), Evan je došao na ideju da snimi album obrada na svoj način.
Album počinje obradom pesme Grahama Parsonsa (inače Dandovog omiljenog muzičara) "I Can't Take it Anymore" u punokrvnom county rock fazonu, sve sa ženskim pratećim vokalima a la Emmylou Harris. I sledeća pesma "Fragile" engleske (omiljene mi!) grupe "Wire" je izvedena na sličan način, šarmantno i iznenađujuće. Još veće je zaprepašćenje kad čujete "Layin Up with Linda" rock ludaka GG Allina u country rock murder ballad fazonu. Nastavak je predivna verzija Townes Van Zandtove "Waiting Round to Die".
Ton se malo menja sa pesmom "The Green Fuz" u  sporom psihodelično-surf fazonu.
Ipak sve je to nekako u kontinuitetu i taman se naviknete na jedan zvuk, opušten sa raspevanim gitarama, kad dolazi šok-pesma "Dirty Robot"sa Kate Moss koja peva glavne vokale. Pesma u elektro pop fazonu, totalno odudara od celog albuma i ima procesirane Dandove vokale(vokoder)????
Sledeće iznenadjenje je Hendrix-ovski početak pesme "Dandelion Seeds" grupe July. Neko je spominjao i Lenny Kravitza(???). Zbunjujuće!
Postavka Dando (vokali,gitare), Vess Ruthenberg (bas), Devon Ashley (bubnjevi) su pojačani sa gostovanjem gotariste John Perryja (The Only Ones), što se vidi i u pesmi "Mexico".
Album završava sa dve predivne pesme: izvanrednom verzijom "Hey,That's No Way to Say Goodbye" Leonarda Cohena i Liv Tyler na pratećim vokalima i iznenađujuće prelepom akustičarskom i krhkom obradom pesme "Beautiful" Linde Perry (poznatije u verziji Christine Aguillere!).
Šta reći? Ovaj album prestavlja ljubavno čedo Evana Danda i bilo bi nekorektno nalaziti veće zamerke. Ima tu i nekih grešaka,ali kao celina album osvaja svojom emotivnošću i iskrenošću.

Slobodan Vlaketi'Ć